5

5

4

4

3

3

2

2

1

1

sokolac27102017ПОЛОЖАЈ

Општина Соколац налази се на ширем платоу Гласинца,у подножју Романије,у источном дијелу Републике Српске.Граничи са општинама Рогатица,Хан Пијесак,Пале и Источни Стари Град,а сјеверним дијелом са општином Олово у Федерацији БиХ.

Са површином од 689 квадратних километара убраја се у веће општине у Републици Српској.

"Срце" овог простора-Гласинац једно је од најпознатијих праисторијских налазишта на подручју бивше Југославије и Европе.Како у својим истраживањима биљежи Миленко Филиповић,двадесет хиљада громила на сразмјерно малој површини су ријетка појава у свијету.Гласинац је чувен и по мноштву стећака.Процјењује се да их има више од десет хиљада,од којих многи имају и своје камене биљеге.И природно је,пише Филиповић,што је овај крај привукао на себе пажњу научника.Археолошким истраживањима која су вршена у другој половини 19.вијека,утврђено је да је на Гласинцу вијековима живио народ са,за своје вријеме напредном културом.

Општина и град Соколац познати су по планини Романији,која се простире југозападно од Сокоца.Сједиште општине Соколац наслања се на Гласиначко поље,дужине седам километара и површине 22 километра квадратна и са надморском висином од 870 метара.Овај равни плато састоји се од пространих ливада и пашњака,карактеристичних за источни дио Босне,чији је дио махом од тврдих непропустљивих стијена.

Гласиначка висораван окружена је четинарским шумама и планинским врховима Романије,Градине,Рабра,Црног врха,Копита и Кратеља.Уз Гласиначко поље везано је Лубурић поље,локалитет удаљен нешто више од три километра источно од Сокоца,испод планине Копито.

Општина Соколац има и планину Деветак,која надвисује бројна села мјесне заједнице Соколовићи,источно и југоисточно од центра општине.

соколац је четрдесетак километара удаљен од Сарајева.Кроз њега пролази магистрални путни правац Сарајево-Београд.Од раскршћа у Подроманији,магистрални пут води према Рогатици,Вишеграду,Ужицу...

Ово подручје је изузетно занимљиво за љубитеље природних љепота.Мало је предјела на европском континенту у којима је очувана нетакнута природа у свом пуном сјају као у овим крајевима.

Лијепа и питома брда и планине,високе равнице,бистре планинске ријеке и потоци,пружају планинару,ловцу,риболовцу,пролазнику,посјетиоцу-туристи не само прекрасне видике и панораму на велики број осталих планинских масива,него су саме по себи ванредно атрактивне,што,посебно у љетњем периоду привлачи људе који живе у гротлу великих градова.

Оно што овај високи простор издваја је кристално чиста природа,свјеж ваздух и широко срце његових становника,који путника намјерника и случајног пролазника примају као најрођенијег.

РЕЉЕФ

У природно-географском смислу,овај простор припада Старовлашкој висоравни,планинској регији,која се простире од сарајевске котлине на западу,до Косова и долине Ибра на истоку.

Конфигурација терена у сјеверном дијелу карактеришу брежуљкасти предјели,а послије све већи и пространији планински масиви,у којима се порастом надморске висине учешће површина шума повећава,а пољопривредне површине смањују.

На њих се наслањају високе планинске громаде са претежно шумским састојинама и пашњацима,те високим гребенима Романије,Малуши,Медника,Бијеле стијене,Куштравице,Деветака и Копита.Идући према југу надморска висина пада,а крашки облици постају све израженији.У њима су пространи предјели обрасли обновљеним шикарама између којих су пространа крашка поља:Пољак поље,Гласиначко поље и Лубурић поље.

КЛИМА

На романијском платоу влада такозвана предпланинска  и планинска клима.На климу,у појединим предјелима,пресудно утичу конфигурација терена и надморска висина.Због тога,на јужним предјелима биљежи се утицај континенталне,а на сјеверу изразито планинске климе.

На основу метеоролошких посматрања,најниже температуре су у јануару.Љетни температурни максимум је у јулу.Своје чари имају романијска прољећа и јесени.

РИЈЕКЕ

Соколац не спада у ред богатих подручја водом,ако се изузме дио општине гдје се налази највећи број изворишта и ријечних токова.Укупна дужина ријечних токова износи 87 километара,а припадају црноморском сливу.

Ријека Биоштица,са притокама Крушевицом,Добрачом и Размјеном и Каљина са притокама Черешницом,Гирским потоком,Сировинским потоком и Блатницом,уливају се у Кривају,на подручју општине Олово.Врело Берег налази се у селу Берег у источном дијелу општине и улива се у Ракитницу,која,такође извире на подручју општине Соколац.Током године активне су и двије понорнице:Леава(8 км) која извире у селу Мичиводе,а понире у Лубурић пољу,и Решетница(9 км),која настаје од неколико извора око Сокоца,понире у Гласиначком пољу.

Осим изворишта поменутих ријека и ријечица,на подручју општине активан је и одређен број мањих извора:Соколац,Хумке и Мијатовића врело код Сокоца,Геруша у Жљебовима,Бандуша у Бандином Оџаку и већи број извора на подручју Кнежине,Каљине и Соколовића.Вода са свих изворишта је хладна,чиста и употребљива за пиће.Недалеко од врела Биоштице у Кнежини налазе се и два термална извора ''Топлик'' и ''Илиџа'',са сталном годишњом температуром од 20 степени Целзијуса.

Некада је на овим ријекама и ријечицама,за потребе овдашњег становништва,активно радило преко 50 млинова,да би сада њих пет-шест подсјећало на времена када је живот на ријекама и око њих био много садржајнији.             

ЛОКАЦИЈА                                

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

zastava30052014

У петак, 2.фебруара изборна и извјештајна Скупштина ПД „Гласинац“ Соколац

27. 01. 2018. године
На основу члана 21. Статута Планинарског друштва “Гласинац“ Соколац, предсједник Скупштине Планинарског друштва „Гласинац“, Соколац, заказује изборну и извјештајну сједницу Скупштине друштва која ће се одржати дана, 02.02.2018. године (петак), са почетком у 18:00 часова у сали за сједнице СО-е Соколац. За сједницу је предложен следећи ДНЕВНИ РЕД 1. Усвајање записника са Сједнице Скупштине од 23.12.2016.године 2. Извјештај о раду друштва за 2017.годину 3. Информација о финансијском пословању за 2017.годину 4. Приједлог Одлуке о разрјешењу досадашњих органа Планинарског друштва“Гласинац“ изабраних на сједници скупштине дана, 25.07.2013.године, услед истека мандата. 5. Избор радних тијела радно предсједништво кандидациона комисија верификациона комисија записничар и овјеривачи записника
zastava30052014

Планинарско друштво „Гласинац“: Минула година једна од најуспјешнијих од оснивања

28. 12. 2017. године
Минула 2017. година била је више него успјешна за Планинарско друштво „Гласинац“ можда чак и најуспјешнија од оснивања друштва, о чему говоре релизовани програмски циљеви и задаци кроз активности уз учешће свих чланова. Управни одбор одржао је дванаест сједница које су биле конструктивне и већина закључака успјешно је реализовано. У току 2017. године организовано је више активности на матичној планини Романији. Посебно истичемо бројне радне акције чланова друштва, а 22.07. 2017. је датум који ће трајно остати као датум од значаја у друштву јер су окончане активности на постављању властите планинарске колибе на властиту локацију друштва. Било је и више радних акција на маркацији планинарских стаза до Лупоглава и Новакове пећине, затим трасирање и маркација стазе из правца Мокрог ( локација Бановине ) ка Црвеним стијенама. Издвајамо и организацију следећих манифестација на Романији: више излета на Црвене Стијене, други прољећни поход на Романију (Велики Лупоглав), „Јесењи поход на…