5

5

4

4

3

3

2

2

1

1

romanija27102017

Општина Соколац је позната по планини Романији која доминира источним дијелом Републике Српске,простире се  у луку југозападно од Сокоца и граничи са Јахорином на југу и Озреном на сјеверу,а протеже се дуж регионалног пута Сарајево-Соколац.

Недирнути резерват природних богатстава одликује се изузетном љепотом и непоновљивошћу.Својим положајем,атрактивношћу и очуваношћу природног амбијента све више привлачи различите врсте заљубљеника у природу које дочекује и оставља запањеним пред величанственим шумским комплексима,разноврсним биљним и животињским свијетом,пространим платоима и бројним пећинама.Највиши врх је Велики Лупоглав са надморском висином од 1652 метра.На западној страни су Црвене стијене,такође знаменит локалитет ове планине кроз историју.Главна карактеристика Романије је велика стјеновита баријера чији поједини дијелови носе имена Равна стијена,Орлова стијена,Црвене стијене,Црна стијена,Ђева,Велика стијена.

Веома атрактивна планина,легендарни симбол отпора и јунаштва представља идеално одредиште за љубитеље природе. Романија пружа разне облике рекреативног туризма као што су параглајдинг,планинарске туре,пјешачење кроз шуме у којима доминира дрвеће јеле,оморике и бора.Прелијепа природа,пропланци који постепено прерастају у густу четинарску шуму биће велика награда за све оне који се одлуче за поход на Романију.

Ниједан љубитељ природе неће остати равнодушан пред величанственим призорима сурових литица и стијена.Пут до врхова Романије,колико год био напоран,наградиће вас погледом на вијенац планина које на западу чине лук над Сарајевом,а на истоку и југу поглед се пружа на низ планина према Дрини.Културно-историјско наслеђе овога краја садржи богату понуду како сакралних тако и традиционалних фолклорних мотива.Све ово чини Романију идеалним подручјем за планински туризам.

Романија је била у саставу римске провинције Далмације до пропасти Западног римског царства,476.године.Римљани су населили Романију у значајном броју након пада одбране Ромејског царства и продора Словена и Авара.Много становништва повукло се у планине,не признајући власт и обичаје досељеника.Доласком Словена,тај дио становништва дуго је остао изолован у планинама,задржавајући номадски начин живота.Групе ових номада постојале су и у 17.вијеку,а народ их је најчешће звао Власима или Романима.По легенди,било је неколико група тих номада,па је по једној од њих(Романи)ова планина добила име Романија,што у буквалном преводу значи земља Римљана.

Романија је позната и као ''Хајдучка гора'' због бројних прича које слушамо и преносимо и данас.Митови о хајдуцима и јунацима су бројни,а преносе се са кољена на кољено.На Романији и Гласинцу се највише прича о Старини Новаку,историјској личности друге половине 16.вијека,који је хајдуковао по Херцеговини,Босни и Србији,али се најдуже задржао на Романији.Као свједочанство да је у овим крајевима још увијек живо народно предање,јужне падине Романије красе Новаково врело,Новакова њива и Новакова пећина,које све носе име знаменитог хајдука Старине Новака.До улаза у пећину у којој се,према предању крио хајдук,чија је храброст опјевана у јуначким пјесмама долази се стрмом каменитом стазом.

Испод романијских стијена налази се Царски пут,који је у средњем вијеку од Сарајева,преко Паљанског поља,поред стијена и даље преко Гласиначког поља водио према Дрини и даље у Цариград.Други пут према Цариграду је водио из Сарајева преко Мокрог па много тежом стазом,куда данас иде магистрални пут Сарајево-Соколац.Пут преко Романије није био безбједан.Караване су нападали и пљачкали хајдуци,па су Турци у Сарајеву формирали јединице за заштиту каравана које су се називале Дербенџије.

Становништво овог краја је било потребно за кулук,тј.одржавање путева,али и изградњу војних постаја и ханова тј.преноћишта.Сем кулука,сакупњан је и данак за цара,по указу Великог везира.Коначно, Гласинац је за турску стајаћу војску морао обезбиједити велике количине хране.

Војска је патролирала друмовима да би заштитила путнике од многобројних хајдука,који су на Романију долазили из Херцеговине али и из других крајева.Локалних хајдука готово да није ни било,јер су они у хајдучију ишли у друге српске крајеве,да би тако заштитили своју породицу од сурових репресалија које су Турци спроводили ако би неко од хајдука био препознат или пријављен од доушника.Турци су се бојали хајдука,па су се држали градова.

Најстарија вијест о хајдуцима на Романији је из 1658.године,када је Француз Кикле описао пут преко ове планине.Сарајевски хроничар Мула Мустафа Башескија 1783,такође пише о појави хајдука на овом подручју.Прича се да је преко Гласинца прелазио и Бајо Пивљанин.Под притиском хајдучких чета проријеђено турско становништво са Гласинца и Романије бјежи у градове,а на њихово мјесто досељава се српско  из југоисточне Херцеговине.

У Другом свјетском рату Романија је била центар народног отпора против усташко-њемачко-италијанских снага,а многе непријатељске офанзиве су прошле преко територије Романије и Гласинца.

ЛОКАЦИЈА

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

zastava30052014

Планинарско друштво „Гласинац“: Минула година једна од најуспјешнијих од оснивања

28. 12. 2017. године
Минула 2017. година била је више него успјешна за Планинарско друштво „Гласинац“ можда чак и најуспјешнија од оснивања друштва, о чему говоре релизовани програмски циљеви и задаци кроз активности уз учешће свих чланова. Управни одбор одржао је дванаест сједница које су биле конструктивне и већина закључака успјешно је реализовано. У току 2017. године организовано је више активности на матичној планини Романији. Посебно истичемо бројне радне акције чланова друштва, а 22.07. 2017. је датум који ће трајно остати као датум од значаја у друштву јер су окончане активности на постављању властите планинарске колибе на властиту локацију друштва. Било је и више радних акција на маркацији планинарских стаза до Лупоглава и Новакове пећине, затим трасирање и маркација стазе из правца Мокрог ( локација Бановине ) ка Црвеним стијенама. Издвајамо и организацију следећих манифестација на Романији: више излета на Црвене Стијене, други прољећни поход на Романију (Велики Лупоглав), „Јесењи поход на…
pohodplan26122017

Бајагић почео припремне активности за успон на Монблан

27. 12. 2017. године
У недељу, 24.децембра члан ПД „Гласинац“ Стефан Бајагић је са пријатељима из Планинарског друштва „Требевић“ Источно Сарајево (Игор Милошев, Бојан Дурсун и Мирослав Трговчевић) учествовао у зимском походу на Височицу (врх Вито 1960 м.н.в.). Планина Височица чини природну границу између Херцеговине и Босне. Са источне стране од Трескавице одвојена је ријеком Љутом, са југа и југозапада ријеком Неретвном од Прења, а са запада и сјевера кањоном ријеке Ракитнице од Бијелашнице. Поход је био прва припрема у зимским условима користећи планинарску опрему ( цапин, дерезе, појасе) реализована је и вјежба са циљем успјешног руковања исте. Планинарењем у зимским условима почеле су припремне активности за успон на Монблан који се планира реализовати у мјесецу јуну. До сада се вођи експедиције Игору Милошеву пријавило 7 учесника из Републике Српске који желе освојити највиши врх Алпа и највиши врх западне Европе (4810 м.н.в.), а међу њима и наш неуморни и свестрани члан Стефан Бајагић.