5

5

4

4

3

3

2

2

1

1

У петак, 2.фебруара изборна и извјештајна Скупштина ПД „Гласинац“ Соколац

zastava30052014

На основу члана 21. Статута Планинарског друштва “Гласинац“ Соколац, предсједник Скупштине Планинарског друштва „Гласинац“, Соколац, заказује изборну и извјештајну сједницу Скупштине друштва која ће се одржати дана, 02.02.2018. године (петак), са почетком у 18:00 часова у сали за сједнице СО-е Соколац.

За сједницу је предложен следећи

ДНЕВНИ РЕД

1. Усвајање записника са Сједнице Скупштине од 23.12.2016.године

2. Извјештај о раду друштва за 2017.годину

3. Информација о финансијском пословању за 2017.годину

4. Приједлог Одлуке о разрјешењу досадашњих органа Планинарског друштва“Гласинац“ изабраних на сједници скупштине дана, 25.07.2013.године, услед истека мандата.

5. Избор радних тијела

  • радно предсједништво
  • кандидациона комисија
  • верификациона комисија
  • записничар и овјеривачи записника

Опширније...

Планинарско друштво „Гласинац“: Минула година једна од најуспјешнијих од оснивања

zastava30052014

Минула 2017. година била је више него успјешна за Планинарско друштво „Гласинац“ можда чак и најуспјешнија од оснивања друштва, о чему говоре релизовани програмски циљеви и задаци кроз активности уз учешће свих чланова. Управни одбор одржао је дванаест сједница које су биле конструктивне и већина закључака успјешно је реализовано.

У току 2017. године организовано је више активности на матичној планини Романији. Посебно истичемо бројне радне акције чланова друштва, а 22.07. 2017. је датум који ће трајно остати као датум од значаја у друштву јер су окончане активности на постављању властите планинарске колибе на властиту локацију друштва. Било је и више радних акција на маркацији планинарских стаза до Лупоглава и Новакове пећине, затим трасирање и маркација стазе из правца Мокрог ( локација Бановине ) ка Црвеним стијенама. Издвајамо и организацију следећих манифестација на Романији: више излета на Црвене Стијене, други прољећни поход на Романију (Велики Лупоглав), „Јесењи поход на Романију-Новакова пећина“ гдје је учешће узело око 50 планинара сарајевско – романијске регије, те гости из Србије. Чланови друштва посјетили су сјеверни дио Романије – Шахбетски град, организовали излет и дружење на Копиту. Средином мјесеца октобра у Сокоцу на падинама Пуховца организавано је 4.то коло лиге РС и 6.-ти Меморијал „Свјетлана Цеца Комленовић“ у планинарској орјентацији.

Чланови друштва узели су учешће на више манифестација у организацији Планинарског савеза РС и планинарских друштава из окружења, а то су следеће: поход у Пјеновац, излет у Зиличину, посјета пећини Голубовићи у Рогатици, поход у Стари Брод, дружење на планини Озрен са посјетом водопаду Скакавац, поход Велика Игришта -планина Јавор, учешће на манифестацији прошетајмо Рзавским бреговима – Вишеград, освојен је врх Каблара, узето учешће на видовданском успону на Маглић, затим учешће планинара на Мајевици, манифестацији „Тавна 2017“, 2.-ом слету планинара Трескавица, 9.-ом слету планинара Требевић, успону на Велики Столац, 29.ом меморијалном походну на Бјелашницу.

Опширније...

Бајагић почео припремне активности за успон на Монблан

pohodplan26122017

У недељу, 24.децембра члан ПД „Гласинац“ Стефан Бајагић је са пријатељима из Планинарског друштва „Требевић“ Источно Сарајево (Игор Милошев, Бојан Дурсун и Мирослав Трговчевић) учествовао у зимском походу на Височицу (врх Вито 1960 м.н.в.).

Планина Височица чини природну границу између Херцеговине и Босне. Са источне стране од Трескавице одвојена је ријеком Љутом, са југа и југозапада ријеком Неретвном од Прења, а са запада и сјевера кањоном ријеке Ракитнице од Бијелашнице.

Поход је био прва припрема у зимским условима користећи планинарску опрему ( цапин, дерезе, појасе) реализована је и вјежба са циљем успјешног руковања исте.

Планинарењем у зимским условима почеле су припремне активности за успон на Монблан који се планира реализовати у мјесецу јуну. До сада се вођи експедиције Игору Милошеву пријавило 7 учесника из Републике Српске који желе освојити највиши врх Алпа и највиши врх западне Европе (4810 м.н.в.), а међу њима и наш неуморни и свестрани члан Стефан Бајагић.

29. Меморијални поход на Бјелашницу

pohodbjelasnica27112017

Ових дана навршава се педесетпет година од трагичног страдања седам младих планинара, од којих су петорица из Земуна, а двојица из Сарајева ( браћа Творић). Били су старосне доби од 15 до 19 година. У ноћи између 1.  и  2. ог децембра 1962. године они у страшној мећави и ударима вјетра од 150 км нису могли наћи зграду Опсерваторије на самом врху планине  и свој спас. Пронађени су на удаљености од 150 до 300 метара од Опсерваторије у загрљају бијеле смрти иако су дошли на Бјелашницу за потребе филмских новости да сниме серијал о бијелој смрти. Које ли ироније...Група од једанаест планинара раздвојила се на планини. Четворица планинара се спасила доласком у село Милишиће на јужним падинама планине.

Чланови ПК „Жељезничар“ из Београда у сарадњи са ХПД „Бјелашница 1923“ већ 29 годину организују Меморијални поход у знак сјећања на трагично настрадале младе планинаре.

Група од седам чланова Планинарског друштва „Гласинац“ у рано новембарско јутро кренула је пут Бјелашнице. У Источном Сарајеву  придружили су се чланови  ПД „Требевић“.  Мјесто окупљања планинара учесника похода било је у Бабином долу (1273 м.н.в.), одакле се  кренуло на успон, са циљем освајања врха планине ( 2067 м.н.в.). На платоу испред хотела Маршал окупило се око стотињак планинара из Београда, Земуна, Зрењанина, Новог Сада, Новог Пазара, Тузле, Сарајева, Фоче, Источног Сарајева, Пала и Сокоца.

Домаћини из ХПД „Бјелашница 1923“ упознали су учеснике са основним елементима стазе, а обезбјеђење и водичи похода били су из Горске службе спасавања из Сарајева. Колона се кретала стазом која води букову шуму, заштићена од вјетра газила сијег опанчар. Након получасновног пјешачења планинари долазе на седло гдје их дочекују снажни удари вјетра. На поменутој локацији сучељавају се утицаји Медитерана и континенталне климе. Потом се учесници окупљају подно врха испод Куће спаса,  гдје се мјења  правац кретања према западу и улази се у каменити  дио врха планине који се зове Љељан. У наставаку похода је остало је да се савлада висинска разлика од 500 метара на удаљености од 1,5 километар, што није нимало лако. Колона се развукла, али са честим и краћим одморима постепено се прикупљала и снажно грабила ка врху. Обишло се подручје клеке и успјешно је освојен  врх ( 2067 м.н.в.) око 12 часова. Планинари неизмјерно срећни и задовољни. Видљивост на врху  је тридесетак метара. Снажан и  хладан вјетар ледио је незаштићене дијелове лица. Потом су услиједиле заједничке фотографије. Густа магла не дозвољава погледе у даљину. Потом планинари налазе заклоњена мјеста од вјетра пресвлаче се, набрзину ручају и потом се прикупљају за даље. Посјетили су  мјесто гдје се налази обелиск споменик  настрадалим планинарима удаљен 300 метара од врха. Формира се колона планинара и кроз дубок снијег, густу маглу и снажан вјетар од ког се леди крв у жилама за десетак минута стиже се до споменика.

Опширније...

Сокочанин Перо Мијатовић учесник 35. Атинског маратона

peromijatovic18112017

Једини учесник из Републике Српске 35. Атинског маратона био је сокочанин Перо Мијатовић.

Путовање у Атину се реализовало путем агенције Active Traveling из Београда која се искључиво бави организацијом превоза на све маратоне који се организују на свијетској мапи.

Првог дана по доласку у Атину спортисти су посјетили Експо спортски центар у Олимпијској дворани гдје је био приређен дочек и подјела стартних пакета. Такмичари су се упознали са свим спортским дешавања у наредном периоду, као и са најсавременијом спортском опремом и реквизитима за трчање, те јединственом технологијом која се примјењује на тркама у свијету.

Дан пред такмичење учесници су посјетили културно-историјске знаменитости и туристичке садржаје Атине. Посјетили су Акропољ, 156 метара високу литицу од кречњака која крунише град, затим Запион парк и ботаничку башту са више од 600 врста биљака.

Дванаестог новембарског дана одржан је 35. Атински класични маратон, који се трчао на аутентичној стази, тако да ће остати у посебном сјећању свим маратонцима као и туристима који су се тих дана обрели у Атини.

Организација је била на завидном нивоу. На дан такмичења свим учесницима је обезбијеђен превоз из Атине до села Маратон. Старт је полазио са Маратонског поља, а трка се завршавала на Олимпијском Стадиону у Атини (Панатхинаикон Стадиум). Траса је иста она којом се трчало на првим Олимпијским играма 1896. године, као и на Олимпијским играма 2004. године.

Опширније...

Саопштење

zastava30052014

Поштовани чланови и пријатељи друштва лијепа вијест данас са терена Романије,

Везано за иницијативу Планинарског друштва "Гласинац" за покретање поступка о проглашењу заштићеног подручја парк шуме "Романија" коју смо  у јануару 2017. године покренули и упутили ЈПШ "Шуме РС" а.д. Соколац.  

На основу донешених закључака  са раније одржаног састанка данас је Комисија техничких директора ШГ"Романија" Соколац, ШГ "Јахорина" Пале, Референта за заштиту и цертификацију шума из ЈПШ "Шуме РС", те члана Планинарског друштва "Гласинац"Мирослава Дивчића, изашла на терен како би се дефинисале површине и утврдиле границе за заштићено подручије наведеног парка природе.

Планинарско друштво Гласинац прославило крсну славу – Митроовдан

slavapd09112017Ломљењем славског колача у Цркви Светог пророка Илије у Сокоцу, Планинарско друштво „Гласинац“ јуче је прославило крсну славу – Митровдан. Након славског обреда, за све чланове друштва организован је славски ручак у Новој спортској дворани. Славску свечаност увеличали су и свештеници Црквене општине Соколац .

Старјешина Храма Романијске Лазарице – протојереј Илија Чупић након вечерњег богослужења и вјерског обреда ломљења славског колача, присутним вјерницима говорио је о Светом Димитрију

- Свети Димитрије живио је у времену када је хришћанство било забрањено. Како  је његов начин живота био да вјерује у једнога Бога , он бива прогоњен и затворен у тамницу. Док је лежао у тамници Бог му је послао анђела који га је тјешио и храбрио, тако да је он дане које је проводио у тамници био весео . Ето та радост наше вјере , истинске вјере нека буде радост која ће да грије све нас , да знамо да живимо праву вјеру  коју је живио Свети  Димиитрије. Желим вам срећну славу,  нека вас Свети Димитрије чува, и да и у наредним година наставимо да чувамо нашу вјеру и нашу традицију, поручио је протојереј Чупић.

Протојереј Илија Чупић присутним члановима Планинарског друштва „Гласинац“ рекао је да сваки пут када се попну на врх планине прослављају Бога и да уживају у љепотама  које им је Бог дао, као и да ће и сам да се прикључи у један од њему најдражих спортова .

Опширније...

Одржан традиционални „Поход на Романију“

pohodromanija05112017

Новембарски недељни дан остаће у најљепшим успоменама групи планинара учесника „Похода на Романију“. У природи и културно-историјским вриједностима „Хајдучке горе“ поред чланова „Гласинца“ уживали су планинари Хан Пијеска, Источног Сарајева, Пала, те гости, пријатељи из друштва „Планинарски вукови“ из Крушевца.

Гости из Србије стигли су дан раније предвођени водичем Србом Добросављевић, упознали се са нашим градом, посјетили српско војничко гробље Мали Зејтинлик, те гостопримство и преноћиште нашли код нашег члана Слободана Комленовића.

На поход се кренуло из Сокоца, а испред Планинарског друштва“Гласинац“ водич похода био је Мирослав Дивчић.

Гости из Србије искористили су прилику и посјетили манастир Светог великомученика Георгија на Равној Романији и настојатељ манастира јеромонах Андреј Ковачевић испричао је гостима историјат храма.

На пјешачење се кренуло испред планинарске колибе нашег друштва“Црвене стијене“ на локацији НадРоманија. Прво је уследила посјета видиковцу Црвене Стијене – 1423м.н.в. те наставак похода планинарском стазом која води обронцима планине са погледима и видиковцима на сусједне планинаске врхове Јахорину, Требевић, Бјелашницу, Зеленгору, Маглић.

Стазом поред Черемиџића колиба кроз црногоричну шуму стигло се до Ждријела одакле се пружа видик на мокрањску котлину, а затим је настављено даље ка следећим атрактивним дестинацијама Орлова стијена и стијена Гавранка. Умјесто коте Велики Лупоглав планинари су изашли на видиковац Ђеву (Дјевојачка стијена).

Опширније...

Све спремно за недјељни „Планинарски поход на Романију“

zastava30052014

На „Походу на Романију“ у недјељу, 5. новембра, домаћин и организатор, соколачко Планинарско друштво „Гласинац“, очекује око 50 учесника.

Секретар Планинарског друштва „Гласинац“ Вера Мијатовић рекла је Срни да су се до данас за поход пријавили планинари са Хан Пијеска и Пала, из Источног Новог Сарајева и двадесетак чланова „Гласинца“, а очекују се и гости, чланови пријатељског друштва „Планинарски вукови“ из Крушевца.

„Према плану, планинари полазе са Сокоца у недјељу у 7.30 часова, у 8.00 часова је скуп код Планинарског дома `Црвене стијене`, а потом се пјешачи стазом дугачком 15 километара до највишег врха Романије – Велики Лупоглав /1.652 метара надморске висине/, навела је Мијатовићева.

У оквиру похода предвиђено је пјешачење Новаковом њивом, посјета чувеној Новаковој пећини, /пећини Старине Новака/, а завршава се дружењем на Јокића брду код Дивове колибе.

Опширније...

Застава Планинарског друштва “Гласинац” и застава Републике Српске завијориле се на Олимпу: Планинарење је лијек за душу и ум

bajagicolimp26102017

Планинарење је лијек за душу и ум. Све већи број људи свој бијег од свакодневнице и стреса проналази у планинама. Романија нам је на дохват руке. О њеној љепоти свједоче бројне пјесме и стихови. Понекад нисмо ни свјесни њених љепота и чари. Неко ко је млад научио да ужива у рају који само природа и планина могу да пруже је млађани соколачки планинар Стефан Бајагић. Овај својствени вид уживања и рекреације Стефана је привукао прије пет година.

– Мој комшија, дугогодишњи члан Планинарског друштва „Гласинац“ Соколац Миланко Боровчанин Ромсок ме позвао да кренем са њим на Копито. Тад сам био спријечен да идем. Након повратка планинари су ми препричавали доживљаје са овог пута. То је у мени пробудило жељу да наредни пут не пропустим одлазак на планину. Тако је све почело. Имао сам мале гојзерице и руксак и редовно сам одлазио на походе. Како сам растао расла је и моја љубав према планинарству. Временом сам улагао у опрему и све што је потребно за савладавање највиших планинских врхова.

Стефан, поред планинарства, воли и рукомет. Како каже, тренинзи му помажу да остане у форми, јер је за планинарско умјеће кондиција веома важна.

– Доста улажем у опрему јер већи успони захтијевају адекватну опрему. Такође је неопходно одржавати физичку спремност. Најбитнија је квалитетна обућа, затим појасеви, опрема за пењање. За успоне на наше планине није потребна посебна опрема. Довољно је усудити се и кренути са руксаком на леђима. Освајање неког врха је неописив осјећај. Велико је задовољство кад, након освајања неког врха, тај успон упишем на листу освојених. То су лијепа искуства која носим са собом и преносим их планинарима у свом друштву – казао је Стефан.

Опширније...